Pre Tiktok rutine od dvanaest koraka, postojala je scena iz filma Američki psiho: Patrik Bejtman (Patrick Bateman) detaljno objašnjava kako trenira i neguje lice. Film je satira, ali je internet ozbiljno prihvatio ideju da je izgled projekat na kojem moraš svakodnevno da radiš.
Danas, na društvenim mrežama i forumima, taj projekat se zove looksmaxxing.
Na prvi pogled koncept zvuči bezazleno: cilj je da postaneš najatraktivnija verzija sebe. Nova frizura, nega kože, trening — sve ono što smo ranije zvali glow up. Međutim, looksmaxxing ne posmatra izgled samo kao prostor za igru i izražavanje. U njegovim ekstremnijim oblicima lice i telo postaju zbir nedostataka, koje treba meriti, ocenjivati i popravljati.
Od nege do opsesije
Looksmaxxing sadržaj obično se deli na dve kategorije:
Softmaxxing podrazumeva manje invazivne promene: negu kože, frizuru, fizičku aktivnost, san, stil. Većina tih stavki sama po sebi nije problematična.
Hardmaxxing obuhvata trajnije i rizičnije promene, uključujući estetske i medicinske intervencije, ali i opasne prakse koje se na internetu predstavljaju kao prečice do boljeg izgleda.
Među najprepoznatljivijim figurama trenda nalazi se Dilon Lejtam (Dillon Latham), kreator koji je looksmaxxing približio široj Tiktok publici kroz kratke savete o nezi kože, kosi, treningu i crtama lica, a zatim oko tog sadržaja razvio i sopstveni biznis. Noviji i znatno ekstremniji talas predstavlja influenser Brejden Piters, poznatiji kao Klavikular (Clavicular), čija je popularnost izgrađena na javnom dokumentovanju radikalne fizičke transformacije i promovisanju rizičnih praksi. Njihov uticaj ne počiva toliko na stručnosti koliko na privlačnoj priči o transformaciji: ideji da uz dovoljno discipline, proizvoda i intervencija svako može da „otključa” bolje lice i bolji život.
Zašto je trend toliko privlačan?
Fotografije „pre i posle”, ocena izgleda i, navodno, idealne proporcije stvaraju utisak da je privlačnost egzaktna nauka. BBC navodi da korisnici na pojedinim forumima objavljuju svoje fotografije kako bi ih drugi ocenjivali. Umesto podrške, često dobijaju detaljne analize „mana”, koje ranije možda nisu ni primećivali. Tako dolazi do onoga što bismo nazvali self-surveillance, odnosno stalno posmatranje, merenje i proveravanje sebe.
Algoritam koji glumi stručnjaka
Loooksmaxxing sadržaj često deluje stručno jer koristi anatomske termine, grafikone i komplikovane nazive. Ipak, naučni pregled objavljen 2026. godine naglašava da još nema mnogo kvalitetnih istraživanja o ovom fenomenu. Autori pregleda looksmaxxing povezuju sa nezadovoljstvom sopstvenim izgledom, stalnim poređenjem s drugima, anksioznošću i simptomima koji mogu da podsećaju na telesni dismorfni poremećaj.
Gde je granica?
Granica nije u tome da li koristiš serum ili želiš drugačiju frizuru, već u tome kako se zbog toga osećaš. Da li rutina čini da se osećaš zadovoljnije ili stalno pronalaziš sebi novu manu? Da li promenu biraš zbog sebe ili zbog straha od tuđe procene? Da li razmišljanje o izgledu utiče na tvoje raspoloženje, druženje, ishranu ili novac?
Nije pogrešno želeti promenu. Problem počinje kada svoj izgled počneš da posmatraš kao dokaz sopstvene vrednosti.
